Служењем литургије, ломљењем славског колача и изложбом о животу рељевско-сарајевске богословије Богословија Светог Петра Дабробосанског у Фочи прославила је крсну славу. Већ двије деценије ова образовно-васпитна установа снажи вјеру, поткрепљује наду и усавршава љубав православног живља на овом простору. Изњедрила је бројне генерације, младе теологе, свештенике, учитеље вјере, угостила бројне великане вјерског живота.
Заснована је током рата, деведесетих, у тешким околностима. Данас, као једна од осам образовно-васпитних установа Српске православне цркве у четири државе, расадник је знања и један од духовних стубова српског народа у БиХ.
Осамдесет и седам ђака колико тренутно броји, увијек и свуда, у интернату у ван њега владају примјерено. Долазе да се образују и изграђују личност из свих крајева РС, БиХ, Србије, Црне Горе, чак и из Канаде. Током петогодишњег школовања стичу широк и добар основ за даље образовање и усавршавање. Међу њима и ученици петог разреда Немања Веселиновић из Бањалуке и Бојан Самарџија из Рогатице:
-Осим што стичемо широк спектар знања, школа нам омогућује и да се духовно развијамо, изграђујемо однос према другима, према окружењу.
-Овдје имамо одличне услове и за учење и за остале ван наставне садржаје, бројне секције, али и библиотеку са 8 000 књига различите тематике-каже Самарџија.
Богословија Светог Петра Дабробосанског у Фочи насљедница је некадашње Сарајевске Богословије, прве високе школе у БиХ. Оснивање Богословије у Сарајеву 1882.године многи историчари сматрају зачећем високошколског образовања у БиХ, а ова година је и саставни је дио грба Универзитета у Источном Сарајеву.
Историјски пут који су ученици многих генерација превалили, није био нимало лак. Од куће у старој чаршији у Сарајеву, преко зграде у Рељеву, затим здања Богословије код Саборног храма у Сарајеву, па све до комплекса у насељу Велечево, гдје се и данас налази, период је од 134 године. Тим поводом приређена је изложба о животу рељевско-сарајевске богословије која собилује документима – први Статут источно-православног свештеничког сјеменишта, записници, извјештаји о раду, наставни планови, распоред часова, уџбеници, богослужбене књиге, фотографије.
-Први пут се уопште приступило овој теми на овакав начин. Један дио изложбе посвећен је извјештајима о раду из часописа „Источник“ који је излазио од 1886.године до 1910.године, ту су и фотографије, пјесме и бесједе ученика Сарајевске богословије. Други дио чине документи који се чувају у Архиву БиХ, 35 докумената, односно копија оригинала, а то су извјештаји Земаљској влади БиХ, затим старе књиге и уџбеници које су нам уступили потомци свештеничке породице Јосифа Кочовића који је био ученик Сарајевске богословије. Дошли смо до уџбеника из предмета Догматика на чијим је маргинама записано доста ђачких порука, поука, па и списак свих ученика трећег резреда из 1889.године, што је за нас прави истраживачки подухват-истиче професор Никола Ковач, аутор изложбе и додаје да је дио изложбе посвећен и митрополитима који су управљали до 1941.године.
-За нас најзначајнији јесте Свети свештеномученик Петар Зимоњић, који је и покровитељ наше духовне школе. Он је био и ученик и професор и касније митрополит, а Бог се постарао да је он и заштитник наше школе. Треба издвојити и значајне ученике Сарајевске богословије, за нас је посебно похвално да можемо рећи да је то био и блаженопочивши патријарх Павле-истиче Ковач.
Према ријечима ректора, архимандрита Лазара Лазаревића Богословија у Фочи од 2000. године носи име Светог Петра Дабробосанског, а до сада је ишколовала шеснаест генерација богослова.
-Са овом годином ми почињемо да обиљежавамо двадесетогодишњицу, јер је школа прије двије деценије овдје почела са радом у оквиру Духовне Академије, али ћемо је завршити 2020.године, када одшколујемо тачно двадесету генерацију која је похађала ову школу под именом Светог Петра Дабробосанског-
Своје оцјене које млади богослови кроз године проносе од Сарајева, Рељева, и до Фоче остају им и обавеза да својим животом као зреле личности буду на понос православља и нације.
