Оригинални нотни запис „Марша на Дрину“, грамофонске плоче Музике краљеве гарде из 1910. године, разна документа, одликовања, фотографије, вриједна и аутентична грађа и лични предмети породице Бинички дио су изложбе „Легат Стевана и Станислава Биничког“ Народног музеја из Крушевца, која је синоћ отворена у Музеју Старе Херцеговине у Фочи у оквиру Мајских дана културе.Група аутора из Крушевца изложбу је приредила поводом 100 година чувене корачнице „Марш на Дрину“, коју је Станислав Бинички компоновао 26. маја 1915. године у Крагујевцу, како је својеручно написао на оригиналном документу.
Начелник општине Фоча Радисав Машић, који је отворио изложбу, нагласио је да је војни капелник Станислав Бинички био зачетник савремене српске музике, да је написао прву српску оперу „На уранку“, и да је српској умјетности дао много више него они који су српског поријекла.
Кустос-историчар из Крушевца Коста Радић подсјетио је да је војни инжењер Стеван Бинички, који се истакао јунаштвом у српско-турским ратовима, рођен у Лици и поријеклом је Хрват римокаталочике вјере. Он је у Србију дошао 1868. године, гдје је примио српско држављанство и православну вјеру. Као српски официр који је градио понтонске мостове, почео је да ради у селу Јасика крај Крушевца, у коме се 1872. године, из брака са Маријом, поријеклом Њемицом, родио њихов син Станислав.
Станислав Бинички основао је први симфонијски оркестар – Београдски војни оркестар и један је од оснивача музичке школе у Београду. Музику краљеве гарде је основао 1904. године, чији је био диригент до 1920. године, када постаје први директор новоосноване сталне опере у Београду.
Циљ изложбе је да братски народ са обје стране Дрине сачува успомену на Биничког и на његову композицију Марш на Дрину, која, како историчар Радић каже, може да слови за српску химну:
-Поред градова у Србију циљ нам је био баш да се зауставимо на ријеци Дрини, да народ види И доживи оригиналну пјесму, текст, партутуру Мрша на Дрину. Ова химна, овај марш је побиједио 1992.године када се бирала химна Републике Дрбије, међутим музички критичари су сматрали да је треба заобићи, да треба да остане једна знаменита велика пјесма, српски народ је добио другу химну, али Марш на Дрину је просто раме уз раме са химном и стално се пјева, стално је присутна у срцима и души српског народа-истакао је Радић
Директор Музеја Старе Херцеговине Бранка Драгичевић захвалила се предсједнику Удружења Срба из БиХ у Србији Миши Јањићу, који је, како је нагласила, заслужан за долазак ове поставке у Фочу.
– Велико нам је задовољство што смо угостили једну овакву изложбу. Она свој пут завршава овдје у Фочи, што нам је још више драго, јер се 26. маја пуни 100 година од компоновања `Марша на Дрину`- рекла је Драгичевићева.
Посјетиоци изложбе задовољни што су имали прилику да погледају драгоцјена свједочанства о животу Станислава Биничког и његовог оца и сматрају да би што више оваквих и сличних поставки требало да буде у Фочи:
-Увјерили смо се да Дрина никада није била граница, Дрина спаја два братска народа, драго ми је да сам имала прилику да погледам ову изложбу-каже Тамара Крунић, једна од посјетилаца.
-Уживала сам у изложби и јако ми је драго да је Фоча угостила једну овако значајну поставку-утисци су Мирјане Кулић.
Станислав Бинички аутор је већег броја композиција за војне дувачке оркестре. Сматра се да је најпознатији српски марш, На Дрину, Бинички посветио пуковнику Стојановићу, који је погинуо у Бици на Церу. Био је уважена личност када је, крајем тридесетих година двадесетог века, позван да први пут чује новопостављена звона на новој, управо завршеној цркви Светог Александра Невског на Дорћолу у Београду. Према запису у црквеном љетопису Бинички је, слушајући, у одушевљењу узвикнуо: “Ето коначно и Београд доби права црквена звона”.
У његовој родној Јасици код Крушевца сваке године се одржава музичка манифестација Дани Станислава Биничког, у оквиру које наступају многи угледни солисти и ансамбли.
