Учешћем у најмасовнијој културној манифестацији „Ноћ музеја“ Музеј Стара Херцеговина у Фочи крунисао је обиљежавање 60 година постојања и рада. Посјетиоци су у ноћи у којој музеји широм Европе не спавају имали прилику да погледају изложбу “Добојски логор, култура сјећања 1915-2015”, четири сталне поставке Музеја, изложбу о академику Ристу Јеремићу, изложбе ученичких радова, промотивне и документарне филмове Фочи, Бици на Сутјесци и развојном путу Музеја.
Поставка Регионалног музеја из Добоја, чији је аутор директор Архива Српске православне цркве из Београда Радован Пилиповић садржи реплику архивских докумената, фотографија и штампе и имена до сада познатих добојских логораша, која су исписали ђаци добојских средњих школа. Посвећена је страдалим Србима током Првог свјетског рата које су аустроугарске окупационе снаге “као неподобне” протјерале са огњишта, највише из данашњих дијелова источне РС, на путу за Арад заточиле у нехуманим условима у Добоју, у бараке у којима су претходно држани обољели коњи.
-За мање од двије године у Добоју је био затворен 45.791 логораш, међу којима је било 16.966 жена и дјеце, а умрло их је више од 5.000. Забиљежено је да је у априлу 1916. године у једном дану умрло 92 дјеце. Добој је био `плава гробница` босанских Срба и рачуна се да је претеча свих других концентрационих логора у Првом и касније у Другом свјетском рату. Иако се многи не би сложили добојски страдалници типичан су примјер геноцида, јер ако се зна да је плански становништво једнога народа покренуто са намјером да с ешто више умори, сатре и затре онда нисмо далеко од те дефиниције геноцида. Двадесети вијек је вијек геноцида када је у питању српски народ, јер нема српски народ толику биолошку масу да може у том броју умирати. Зато не смијемо дозволити да наша култура сјећања, термин који смо преузели од других народа, пређе у културу заборава, што није добро-истакла је Милка Ћосић, виши кустос историчар добојског музеја.
Љубитељи културе и умјетности имали су прилику да из сваког музејског кутка обнове стечено и усвоје ново знање.
-У музејима се и заправо налази све оно што је битно кроз историју нашег народа. Конкретно и поставка о добојском логору значајна је за наш народ због тога што ми ријетко његујемо сјећања на наше жртве због разних политичких и историјских прилика. Велики број оних који су страдали у логору поријеклом су из Фоче и због тога је ова изложба важна за овај град-рекао је Иван Топић, један од посјетилаца.
Музеј Стара Херцеговина први пут се прошле године придружио великој породици од неколико хиљада европских музеја, који обиљежавају „Ноћ музеја”. Овогодишња најмасовнија културна манифестација круна је на обиљежавање шест деценија постојања и рада ове културне установе, која својим јединственим благом најбоље свједочи о историји и богатој прошлости овог краја Српске. Управо због тога биљежи све већи број посјета:
-У прошлој години смо имали више од 3 000 посјета, ове године очекујемо још више. Нама тек слиједи љетни период у којем забиљежимо највећу посјету. Јер је музеј тада, осим сваким радним даном, отворен и викендом. Иначе у псољедње вријеме туристи долазе из свих крајева Европе и свијета и чак се и ми понекад изненадимо одакле све људи дођу да посјете наш музеј-рекла је Бранка Драгичевић, директорица Музеја.
Иза отворених музејских врата најзанимљивије, али и најважније историјске приче о Старој Херцеговини, Фочи, њеним знаменитим личностима и догађајима причале су се до један сат иза поноћи.
