Turizam

Национални парк “Сутјеска” с правом носи епитет бисера Републике Српске. Најстарији и највећи национални парк у Републици Српској и Босни и Херцеговини простире се на 16.052,34 ха, а више од 66 одсто покривено је шумама, док остатак чине ливаде, пашњаци и голети. Парк обухвата широко планинско подручје на тромеђи Босне и Херцеговине и Црне Горе, оивичен је ријекама Пивом, Дрином, изворишним током Неретве, а надвијају га планински масиви Биоча, Вучева, Маглића, Волујака, Лебршника и Зеленгоре. Највиши врх Босне и Херцеговине, Маглић (2.386 м.н.в.), налази се на подручју Парка. Управо због љепоте својих вриједности и чињенице да се ради о нетакнутој природи, овај национални парк 2000. године доспио је у ИИ категоријиу ИУЦН-а (Одјељења УН-а за заштиту природе и природних добара). У срцу Парка смјештен је и строги природни резерват Перућица (1.434 ха), најочуванија и највећа прашума у Европи, у којој је од оснивања Националног парка строго забрањена било каква интервенција и уплитање човјека. На Зеленгори се налази осам глечерских језера, познатих “горских очију”, а ту су и импозантни кањони Сутјеске, Хрчавке, Јабучнице, бистрих планинских ријека које су богате поточном пастрмком. На подручју Националног парка налазе се и многобројни споменици старије и новије историје. Битка на Сутјесци (Пета офанзива, “Операција Сцхwарз”) дешавала се од 15. маја до 15. јуна на просторима Црне Горе, источне Херцеговине и источне Босне, а завршне и најкрвавије борбе одиграле су се на подручју ријеке Сутјеске и планинама које је окружују. У спомен на ту велику битку, на Тјентишту је изграђен меморијални комплекс, чији је централни дио монументални споменик, који је изградио академски вајар Миодраг Живковић, као и спомен-кућа Битке на Сутјесци, архитектонско ремек дјело београдског архитекте Ранка Радовића. Националним парком “Сутјеска” управља Јавна установа Национални парк “Сутјеска”, са сједиштем на Тјентишту. Члан је ЕУРОПАРЦ-а.