Битка на Сутјесци најбољи је примјер заједничке борбе припадника свих народа са цијелог простора бивше Југославије, међу којима је највише било Срба, а који су, вођени слободарском идејом били спремни да дају своје животе.
Поручено је ово из Долине хероја на Тјентишту гдје је у организацији Одбора Владе Српске за његовање ослободилачких ратова обиљежено 75 година од славне битке која је била прекретница у Другом свјетском рату на подручју бивше Југославије, а у којој је за тридесетак дана борбе 1943. године погинуло око 7 500 бораца.
Тековинама антифашистичке борбе, и свему ономе што је она бившој Југославији подарила, своју чврсту приврженост исказало је на стотине поштовалаца широм Српске, Србије, Црне Горе.
Спасоје Лубарда са Цетиња присјећа се да је на Сутјесци био 1958.године када су се још скупљале кости храбрих војника славне епопеје.
-Тада је формирана костурница , а купиле су се кости по брдима, па сам дошао тада овдје пјешице са Жабљака. И послије сам долазио годинама, сматрам да је важно долазити, његовати тековине борбе, да они нису крв своју дали, ми бисмо имали друга имена и презимена, другачије бисмо живјели или чак и не бисмо-прича 83-огодишњи Црногорац.
Зденко Дупланчић, пензионисани пуковник авијације на Тјентиште је дошао из Београда одајући пошту палима за слободу.
-Ове тековине треба да чувамо, не само као тековине слободе, већ као класни елемент, као суштину опстанка јер је овдје био циљ уништити Врховни штаб, до тада су биле четири офанзиве, овдје Њемци нису успјели-истиче Дупланчић.
Сјенама антифашизма поклонили су се и бројни Бањалучани.
-Овдје је веома важно долазити због истине о страдања Срба кроз протекла два вијека, јер неки желе да кажу да су Срби овдје били статистичка грешка, а заправо су највише Срби овдје страдали, у свакој бригади их је било преко 90 одсто-рекла је Бањалучанка, Босанка Граонић.
Слично мисли и њен суграђанин Предраг Тошић.
-Био сам и протеклих година, поклонити се несрећном губитку више од седам хиљада људи јако је важно због будућих генерација и свијести о истини и правди-сматра Тошић.
Из године у годину цијела бивша Југославија у Долини хероја диви се чињеници да је на овом мјесту двадесетак хиљада партизанских бораца и рањеника показало како треба да се брани сваки кутак своје земље, своја слобода и достојанство, против шест пута бројнијег непријатеља наоружаног и потпомогнутог са 300 авиона.
-Ово је била борба против фашизма и никада је не треба поистовијећивати са слабостима оне државе, јер овдје је била борба на живот и смрт против оних који су дошли на кућни праг на дан одузму слободу и оно што нам припада. Ово је историјски догађај који се мора дизати на виши ниво, нарочито у преношењу млађим генерацијама да им буде благослов и насљеђе да нам се не понови нешто слично-поручио је Миленко Савановић, министар рада и борачко инвалидске заштите, који је и предсједник Одбора Владе за обиљежавање олсободилачких ратова.
Петар Ђокић, лидер Социјалистичке партије РС поручио је да је Сутјеска симбол вјечног херојства и љубави према слободи.
-Ти људи након 7 000 жртава нису одустали и успјели су да се пробију из жестоког обрачуна фашистичких снага. На оваква мјеста треба доводити младе генерације, приказати им суштину НОБ-а, антифашизма и његуовату сјећање на све страдале током Другог свјетског рата-рекао је Ђокић.
Организацију обиљежавања 75.годишњице Битке на Сутјесци подржала је и општина Фоча.
-Овдје смо данас и свих ових година поносни на оне који су дали животе за слободу. Зато је Сутјеска наше сабиралиште, збориште јер сви ми овдје имамо своје парче слободе-рекао је Радисав Машић, начелник општине Фоча.
Вијенце на спомен-костурницу која чува кости 3 301 палог борца положили су изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ, делегације Народне скупштине РС, Владе РС, делегације СУБНОР-а РС, Србије и Словеније, СОБНОР-а Црне Горе, Амбасаде Руске Федерације, Општине Фоча, БОРС-а, и бројни други поштоваци тековина НОБ-а.
Битка на Сутјесци синоним је за операцију „Шварц“ сила Осовине против југословенских партизанских снага за вријеме Другог свјетског рата у касно прољеће 1943. године. За ову операцију, која је имала важне посљедице не само на будући ток рата, него и на политичку будућност ових простора, користи се и назив Пета непријатељска офанзива.
