Изборивши се за самосталност српске архиепископије, Свети Сава је поставио темеље уједињења Срба, који до тада нису имали изражен осјећај припадности једном народу, истакнуто је на Светосавској академији у фочанском Градском позоришту.
У бесједи о првом српском архиепископу, професор историје на Богословском факултету „Свети Василије Острошки“ Далибор Петровић подсјетио је да је, подизањем манастира Хиландар на Светој Гори, Свети Сава заједно са оцем Светим Симеоном, српски народ издигао на пиједестал православне елите, јер, како је навео, нису сви православни народи почаствовани могућношћу да на том мјесту имају свој манастир.
“На Светој Гори, Сава постаје изузетно образован монах, писац, преводилац, али и градитељ, дипломата и доброчинитељ“, напоменуо је Петровић.
Он је указао да је Свети Сава стечена искуства са Хиландара искористио и за уређење монашког живота у Студеници и другим манастирима у Србији, што је била, како је истакао, припрема терена за касније генијално остварени циљ оснивања самосталне српске архиепископије.
„Мудро вођена радња осамостаљивања цркве је омогућила Србији вођење једне здраве национално одговорне политике на више поља. Србија у самосталној цркви Светог Саве није добила само де јуре признање своје државности и свог постојања од Никејског царства, него је на унутрашњем плану добила једну организацију која је првенствено радила на обезбјеђивању Србима пријеко потребног јединства“, рекао је Петровић.
Према његовим ријечима, Српска црква је у одређеној мјери успијевала да обезбиједи колико-толико јединствени осјећај припадности једном народу, наспрам код Срба изражене склоности ка идентификовању са локалним посебностима одређених области.
„Таква улога цркве посебно је дошла до изражаја након губитка државе и у вијековима када су Срби били потчињени различитим државама. Сама архиепископија је поставила темељ српског позиционирања и опредељења између истока и запада, успостављањем тог српског израза православља у литератури и црквеним круговима познатијим под појмом Светосавље“.
Петровић је истакао и значај просвјетитељског рада Светог Саве.
„Организовавши самосталну цркву, Свети Сава је успоставио институцију која је образовање, па макар то било само црквене оријентације, приближила обичном народу. Образовање није било више само привилегија племства и повлаштеног сталежа, него је постало у одређеним условима доступно и другим припадницима српског средњовјековног друштва“.
Петровић је додао да је таква Савина оријентација имала великог одијека у каснијим вијековима када се о било каквој писмености могло говорити једино под окриљем неког манастира парохијске цркве.
На традиционалној Светосавској академији начелник општине Фоча Радисав Машић је уручио дукат Јелени Јегдић, мајци Александра Јегдића – прворођене бебе у овој години.
У програму академије наступили су хор, октет и рецитатори Богословије Светог Петра Дабробосанског, ученици Основне музичке школе и трио Лидија Паулин- виолончело, Соња Војводић- виолина и Соња Марковић- клавир, који је претходно вече имао концерт у Београду у Српској академији наука и умјетности.
Светосавску академију су организовали локална управа, Центар за културу и информисање, Општински одбор „Просвјете“ у сарадњи са Музејом Стара Херцеговина, Богословијом и Богословским факултетом.
