Паљењем свијећа и полагањем вијенаца на централном спомен обиљежју палим фочанским борцима у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату у БиХ и свечаном академијом на којој су додијељена признања истакнутим борцима и постхумна одликовања члановима породица погинулих БО Фоча обиљежила је данас 25 година од формирања фочанске бригаде Војске Републике Српске.
Вујана Живановић у рату је изгубила сина Славомира, једног од највећих хероја Фоче. Постхумно одликовање, које јој је уручено, свједочанство је доживотни понос да је сина дала за одбрану српског рода.
-Тако је морало да буде. Дошао је из Хрватске, Младић га је одликовао за херојство. Савјетовала сам му да иде, да бјежи, рекао је „Нећу мајко, двадесет глава да имам сваку бих за Фочу дао“-присјећа се Вујана.
На браник отаџбине животе је положило 646 фочанских бораца и цивила, а тежа рањавања преживјело је 545 ратних војних инвалида. Фочански борци надалеко познати по херојству и упамћени на осталим ратиштима широм Српске.
Ратна дејства у Фочи започела су 8.априла нападом муслиманских јединица на брдо Ћеловину и паљењем српских кућа, а српски народ је у самоодбрани кренуо у војно организовање како би заштитио своја огњишта и своју отаџбину, истакли су у општинској БО.
-Фоча је општина која је највише процентуално страдала према броју становника, бораца и обиму територије. Ишли смо у испомоћ Невесињу, Требињу, околини Бања Луке, Градишци, околини Сарајева. Тешко је било, а они који су животе дали задужили су да им се поклањамо до вјечности-рекао је Срђан Станковић, предсједник Предсједништва општинске Борачке организације.
Један од ратних команданата Миленко Племић рекао је да су догађаји из два свјетска рата опаметили су Србе и да 1992.године они нису били неспремни као некада народ Козаре, Пребиловаца или Корита.
-Град је ослобођен за само девет дана, односно 17. априла, када су наше јединице протетјерале бојовнике из њиховог главног упоришта Доњег Поља према Горажду-рекао је Племић.
Подсјетио је, затим, на даљи ратни пут српских јединица из Фоче, које су морале да обезбјеђују дугу линију фронта, јер је општина Фоча територијално била једна од највећих у БиХ, па су се непријатељске јединице често убацивале у дубину територије, чинећи злочине над цивилним становништвом, а најтеже су прошле мјесне заједнице Јошаница и Јабука.
Племић је истакао и блиставе побједе фочанских бораца на Прељући, Стоцу, Кацељу, Зебиној шуми у општини Фоча, те ван општине, на Рогоју, Трнову, Игману, и бројним крвавим котама на Трескавици.
-Све су то крвава бојишта, која су имале своје јунаке, од којих многих нису живи. Можемо рећи да је Фочанска бригада урадила много- ослободила Фочу и узидала је у темеље Републике Српске, издржала жестоке офанзиве, одбранила становништво и територију све до потписа мира, притицала у помоћ браћи кад год је затребало, и на крају издржала агресорско НАТО бомбардовање-подсјетио је Племић.
Поводом четврт вијека обиљежавања фочанских бригада, у Музеју „Стара Херцеговина“ отворена је изложба „Фоча у одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995“ коју је приредила ова установа, а која на 19 паноа, и на српском и енеглеском језику, свједочи о немилим ратним дешавањима и остаје трајни запис будућим нараштајима.
