Географски положај
Фоча се налази у југоисточном дијелу Босне и Херцеговине (БиХ) и дио је ентитета Република Српска. Смјештена на раскршћу путева Сјевер-Југ, Исток-Запад и са осталим дијеловима БиХ повезана је магистралним путевима М20 (Гацко-Фоча-Устипрача) и М18 (Сарајево-Фоча-Никшић).
Источна и јужна граница Општине представљају уједно и границу са Црном Гором (Плужине и Пљевља), на сјевероистоку се граничи са општином Чајниче, на сјеверу са Федерацијом БиХ (Устиколина и Горажде), на западу са општином Калиновик и на југозападу са општином Гацко. Положај Фоче је такав да је то природно насеље преко кога се повезују сјеверни дијелови земље са југом и источни са западом. Таква карактеристика правца кретања имала је одраз на развој магистралних путева. Фоча је са ширим подручјем везана, магистралним путевима: Сарајево, Подгорица, Дубровник, Београд. Због значаја наведених путних праваца ова општина има повољан геопрометни положај, што позитивно утиче и на развој туристичке дјелатности.
Најближи аеродроми Сарајево 75км, Мостар 140км, Подгорица 163км.
Фоча је данас просторно једна од највећих општина у РС и БИХ. У бившој СФРЈ је била на четвртом мјесту. Укупна површина Општине је 1115 км2, од тога 71% је покривено шумом. Испресјецана је токовима 17 ријека и ријечица, као и са 8 глацијалних језера (на планини Зеленгора).
Фоча се налази на надморској висини између 400 м (кањонске долине, ријечне котлине и поља) до 2.386 м (планински врх Маглића).
Фоча данас броји око 25000 становника.
Демографија
Општину Фоча чини 95 насељених мјеста организованих у 22 мјесне заједнице (МЗ). Према посљедњем попису становништва из 1991. године, општина је имала 40.513 становника, од чега 20.898 Бошњака, 18.339 Срба, 104 Хрвата и 1.172 Осталих. За вријеме и након рата дошло је до значајних промјена у демографској структури општине, а тренутни број становника је за око 33% мањи у односу на посљедњи попис становништва.
Од 2001. године до данас, примјетан је незнатан пораст броја становника, што се може објаснити и чињеницом да је у посљедњем периоду дошло до дјелимичног повратка пријератних становника општине. У општини је од краја рата до данас регистровано 3.650 повратника Бошњака, међутим стварни број повратника је мањи, с обзиром да повратници неријетко продају или мијењају своју имовину, посебно у градском подручју, након чега се трајно селе из Фоче.
Кретање броја становника
На подручју општине је у 2007. години регистровано око 2.500 расељених лица чије је пребивалиште до 1991. године било у Сарајеву, Горажду, осталим општинама Горњодринске регије, те селима општине Фоча.Према расположивим подацима општинске административне службе за 2007. годину, у општини има 8.709 домаћинстава, а просјечна величина домаћинства је 3,1 члана. С густином насељености од 24,2 становника/км² (2007. година), општина Фоча се убраја међу ријетко насељене општине како у РС тако и у БиХ.
Према подацима Републичког завода за статистику и расположивим подацима општинске административне службе, највеће демографске промјене у току и након рата десиле су се у етничкој структури становништва. Бошњаци су прије рата били већинско становништво у општини Фоча, а данас је етничка структура битно измијењена, те у укупном броју становника Срби учествују са 86,2%, а Бошњаци са 13,5%.
Према доступним подацима о полној структури становништава, удио женског становништва у укупном становништву општине у 2007. години износи 52%. У односу на посљедњи попис становништва дошло је до пораста учешћа жена, као што је то случај и у другим дијеловима БиХ.
Ако упоредимо тренутну структуру становништва са структуром становништва из 1991. године, можемо закључити да је дошло и до промјене у удјелу урбаног и руралног становиштва у укупном становништву на подручју општине, те да се број становника у руралним дијеловима општине значајно смањио. Као посљедица рата дошло је до напуштања сеоских подручја и већег прилива становништва у град. Повратак у рурална подручја је између осталог отежан и због оштећених саобраћајница и уништених електричних инсталација.
Промјене до којих је дошло у старосној структури становништва односе се на значајно смањење учешћа становништва млађе животне доби (до 14 година старости) у укупном становништву, те на повећање удјела старијих од 65 година. Расположиви подаци указују на то да се општина налази испод границе која дефинише репродуктивну способност становништва (25% становништва до 14 година старости), обзиром да тренутни удио становника до 14 година старости у укупном становништву износи 10%. Тренутну структуру становништва карактерише значајан проценат радно способних становника (од 15 до 65 година старости).
дмгрф11У посљедњих неколико година природни прираштај је у константном паду, а у задње три године број умрлих је већи од броја рођених, па је забиљежена негативна стопа природног прираштаја. Просјечна стопа природног прираштаја у посљедње три године износила је – 2,39‰, знатно је испод стопе природног прираштаја у РС[1]. Узимајући у обзир овакву просјечну стопу природног прираштаја, не укључујући потенцијалне промјене броја становника усљед миграције, укупан број становника се у наредном периоду неће битније промијенити, а самим тим не би требало доћи до додатног притиска на постојећу инфраструктуру на подручју општине (комуналну, школску, здравствену).
[1] Просјечна стопа природног прираштаја у РС за посљедње три године износила је – 1,68 промила, (Билтен Демографска статистика број 9 и 10 , Завод за статистику РС, 2006 и 2007 година)
Зашто смо град младости, духовности и спорта?
У Фочи данас раде три високошколске установе: Медицински, Стоматолошки и Богословски факултет, средња богословска школа, Центар за културу и информисање, Музеј, Библиотека, Позориште, Средњошколски центар, двије основне са својим подручним школа, музичка школа, Дјечије обданиште, два планинарска друштва, девет спортских друштава, спортско-риболовно и ловачко друштво, културно-умјетничко друштво, радио, дописништво РТРС као и бројна удружења која окупљају младе.
Богословски факултет основан је 28. маја 1994. године, од када је у Фочи установљена и богословска средња школа. У комплексу Богословског факултета Светог Василија Острошког и Богословије светог Петра Дабробосанског саграђена је црква посвећена двојици светитеља који су заштитници ових установа
У центру Фоче гради се храм Светог Саве, трећи по величини православни храм на Балкану, а на подручју општине постоји и неколико врло значајних православних богомоља. Све је то оправдан разлог због којег се Фоча наметнула као духовни центар Регије.
Фоча је одувијек била позната по успјешним спортистима. Данас у нашем граду ради девет спортских клубова који окупљају велики број младих. Многи наши спортисти прославили су се и ван граница бивше Југославије. Квалитетни спортски објекти и терени, као што су градски стадион, терени у приградским насељима, школски спортски објекти, спортско-рекреативни центар на Тјентишту, а посебно градска Спортска дворана пружају идеалне услове за спортски живот Фочака. Ако томе додамо сјећања на Партизанску олимпијаду, која је у пријератном периоду окупљала и такмичила омладинце из свих република и покрајина бивше Југославије, те да се данас у Фочи одржавају престижне спортске манифестације попут Фудбал френдса, Стрит фудбала, Отвореног рафтинг првенства, онда сигурно заслужујемо епитет град спорта.
Веома важна хидролошка значајност овога простора јесу бројна језера и водотоци. Ријека Дрина дуга је 364 км, настаје на Шћепан Пољу гдје се спајају Пива и Тара. Кроз Фочанску општину протиче у дужини од 26 км.
Ријека Тара, кроз општину Фоча протиче у дужини од 25 км, позната је као најдубља ријечна долина у Европи (кањон дубок 1.300м), а друга у свијету иза Великог кањона у Сјеверној Америци. Тара је једна од ријетких ријека која је под заштитом УНЕСЦО-а. Тара је симбол авантуристичког туризма и рафтинга.
Ријека Тара, са својом десном обалом, посљедњих 25 километара, прије него ће са Пивом „створити“ Дрину, припада општини Фоча. Још у 19 вијеку се почела експлоатисати шума са ових простора, па се дрвна градја трнспортовала низ Тару и даље Дрином. У прво вријеме су се трифтари спустали сплавовима које су сами скивали, да би се касније имућнији, придруживали и уживали у љепоти кањона и брзака. То су , заправо били први почеци ове врсте туризма. Данас је то сасвим другачије, брже и узбудљивије на гуменим чамцима, са опремом и на којима управљају вјешти рафтери. Уз високу дозу адреналина, непоновљивог доживљаја, буде се сва чула за нова искуства.
Сложене физичко-географске карактеристике шире околине горњег слива ријеке Дрине, сразмјерно мала удаљеност од Јадранског мора, као и опште карактеристике атмосферске циркулације макро размјера, у највећој мјери утичу на климатске прилике. Обзиром на рељефне карактеристике овдје влада долинска клима, жупног карактера, која припада умјерено-континенталној клими. Просјечна годишња температура износи 10°Ц, а годишње се излучи око 900 мм падавина и то углавном у касну јесен и рано прољеће сто је карактеристика Средоземног режима падавина. Предпланинска клима обухвата горњи ток ријеке Дрине и долине ријека које се улијевају у Дрину (Бистрица, Сутјеска, Ћехотина). С обзиром на карактер рељефа општине, планинска клима заузима највише простора.
На подручју Општине имамо појаву литофацијалних комплекса из палеозоика, мезозоијски кречњаци и доломити и терцијарни језерски седименти глине, лапора и пјешчара. Неотектонски покрети издизања, током квартарне периоде, битно су утицали на садашње морфолошке карактеристике рељефа и геолошку структуру овог подручја. У оквиру неогеног басена Миљевина евидентирано је налазиште са богатим резервама мрког угља.
На подручју Општине постоје 17 ријека и ријечица у дужини од 250 км. Најпознатије су: Дрина, Тара, Ћехотина, Сутјеска и Бистрица.
Све планине које се налазе на подручју општине Фоча припадају динарском планинском систему,а чак преко 70 процената њене укупне територије има висину преко 750 метара.
Најпознатије планине су: Маглић, Волујак, Вучево, Љубишња и Зеленгора (са својим 8 језера ледничко глацијалног поријекла).
НП“Сутјеска“ се налази на подручју општине Фоча и он је члан Европске федерације паркова ЕУРОПАРЦ. Са својим садржајем (биљни и животињски свијет, планине, језера и екосистем) представља најбогатији туристички потенцијал у БИХ.
