Документарни филм “Дјеца” аутора Дениса Бојића у продукцији Радио-телевизије РС који на потресан и реалистичан начин приказује страдање српског народа у БиХ, кроз свједочење родитеља који су у протеклом рату изгубили по троје дјеце, приказан је данас у препуној кино сали фочанског Центра за културу и информисање.
Актери филма су Јока Миловановић, Милева Лазаревић, Милева Жупић, које су изгубиле по три сина, те Маринко Бјелица који је остао без два сина и једне кћерке.
Новинар Радио-телевизије РС Радивоје Обреновић истакао је да филм представља трајни запис о трагедији која никада не смије изблиједити из нашег памћења, као ни бол и туга непролазна родитеља који су изгубили своју дјецу.
-Нека овај филм буде допринос култури сјећања српског народа. Сачувајмо успомену на њихове жртве, не би ли тако спријечили све будуће. Када погледате филм, схватићете како у ствари нема ријечи, или их има тако мало, које би биле примјерене-рекао је Обреновић.
Начелник општине Фоча Радисав Машић који је присуствовао пројекцији рекао је да се филм у Фочи приказује у оквиру Јануарских културних и духовних свечаности, а поводом Дана и крсне славе РС.
– Овај филм употпуњује ту манифестацију, и на најбољи начин свједочи о страдању нашег народа у прошлом рату. Ово је један од докумената којима би требало у будућности да посвећујемо више пажње и да буде поука да се зло више не понови-истакао је Машић.
Неопходно је градити културу сјећања, да би се предуприједиле ратне трагедије, рекао је директор Центра за културу и информисање, Владимир Пантовић.
-Сигуран сам да је на свим странама у минулом рату било оваквих примјера и нека једна од главих порука филма буде да овакве трагедије служе за наук будућим генерацијама-поручио је Пантовић.
Бројна фочанска публика која је одгледала филм доживјела га је са великим емоцијама, тугом и болом, разумјевши суштину поруке: Нико не зна шта је рат, ако у њему нема сина.
-Мене је ово доста потресло, јер сам и сам учествовао у рату, знам шта је невоља и мука. Ово треба приказивати да се никада не заборави патња српског народа и да се никоме више не понови-само су неки од утисака гледалаца.
-Страшно, ја сам своју мајку покопала након осам година. Ја сам из Коњица, село Блаце, гдје је шеснаесторо погинуло међу којима и мој стриц и девет старица, не могу да причам, туга-кроз плач прича Коса Ћосовић.
-Не могу ништа да кажем, тужно, болно, потресно-дирнута је и Душанка Лаловић.
Пројекција филма “Дјеца” у исто вријеме одржана је у 11 градова и општина Републике Српске.
