Митрополит дабробосански Хризостом, у Горњој Јошаници код Фоче, освештао је спомен-цркву Светих Ћирила и Методија, која је саграђена у сјећање и спомен на невине жртве злочина који се догодио на Никољдан 1992. године, када је на кућном прагу убијено 56 мјештана, те свим страдалим овог краја у рату од 1992. до 1995. године. Спомен-црква изграђена је на иницијативу мјештана и Организације породица погинулих бораца и цивила, уз благослов Српске православне цркве, у непосредној близини споменика у селу Хоџићи.
Изградњу спомен-цркве у Горњој Јошаници, осим мјештана и потомака настрадалих, помогле су бројне институције, званичници РС, БиХ, вјерни народ и расељени Срби широм свијета. У Одбору за изградњу истичу да су након шест година труда, рада и залагања дочекали историјски дан на мјесту мучеништва и страдања.
-Приложника је било готово са свих континената, од далеке Аустралије, Америке, западне Европе, преко институција, доброчинитеља и наравно потомака жртава злочина у Јошаници. Захвалност свима, а жртвама вјечни незборав-рекао је члан Одбора за изградњу Васо Благојевић.
Мјештани Јошанице и Одбор за изградњу цркве имају подршку Општине Фоча. Локална управа помогла је изградњу и уређење спомен-цркве. На томе се неће стати, каже начелник Милан Вукадиновић.
-Општина је помогла колико је била у могућности, помогли смо партерно уређење, паркиралиште, насули дио путева. Дио пута је раније асфалтиран, а ја обећавам да ћемо комплетну путну комуникацију према Горњој Јошаници асфалтирати у наредном периоду уз помоћ Владе РС, како би се овдје могла да обављају и крштења и вјенчања и окупљања вјерног народа, јер овом мјесту дугујемо много-рекао је Вукадиновић.
Новоизграђена црква јошаничких мученика, сваки пламен прислужене свијеће свједочи о 56 имена звјерски убијених Срба, међу којима је било 23 жена, троје дјеце и тридесет мушкараца, углавном старих и изнемоглих. Ни након три деценије за ово најмасовније страдање српских цивила у Горњем Подрињу нико не одговара, иако су налогодавци и виновници “никољданског масакра” познати свим истражним органима БиХ, тужилаштву и судству.
-Желим да поручим онима који су задужени и примају огромне плате за процесуирање ратних злочина да не раде само истраге, већ да те истраге добију судски епилог, подизање оптужница и процесуирање. Бојимо се да чекају да вријеме учини своје, да биолошки нестану и починиоци и свједоци, како би Јошаница била још један примјер некажњеног злочина као што су сви злочини на териотирији БиХ гдје су жртве Срби-рекла је Радојка Филиповић, предсједница Скупштине Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС.
Један од свједока јошаничког масакра Душанка Лаловић, тада Вишњић, након готово три деценије мучних сјећања, давања исказа, свједочења, за бх.правосуђе има још само једну поруку.
-Чекамо овоземаљску правду за починиоце страшног злочина у Јошаници-поручила је Лаловићева.
Док чекају овоземаљску правду, потомци и родбина јошаничких жртава сабираће се, кажу, у Цркви Светих Ћирила и Методија. Међу њима Драгомир Вишњић, из Требиња.
-Пострадала ми је овдје родбина, ни крива ни дужна, злочинци нису гледали ни шта је младо ни старо, но су побили све што стигли, села затрли-казао је Вишњић.
Међу педесетшесторо страдалих најмлађа жртва је имала двије и по, а најстарија деведесет. Свједочанства указују на селективну правду.
-Када су Срби у питању за мали прекршај увијек је бх.правосуђе спремно да подигне оптужнице, а кад су Бошњаци пу питању као починиоци, онда све иде споро. Инсистирамо да се приведу правду они који су починили овај злочин у Јошаници-рекао је изасланик српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, Бошко Томић.
На Јошаничком сабору прочитано је и писмо подршке породицама српских жртава од Александра Ноја, посланика савезног парламента Њемачке, који је најавио скору посјету и подршку у борби да се изборе за правду.
