Електротехнички, Машински и Медицински факултет Универзитета у Источном Сарајеву представили су данас нови студијски програм на трећем циклусу студија, докторским студијима.
То је студијски програм Биоинжењеринг и медицинска информатика који ова три факултета заједнички покрећу у школској 2020/2021. години.
На овом студијском програму требало би да буде уписано око 15 кандидата – по пет са медицинског, машинског и електротехничког факултета.
Декан Електротехничког факултета Божидар Поповић истакао је да је ријеч о мултидисциплинарном студијском програму, који пружа могућност свим мастерима који заврше један од ова три факултета да се упишу на овај јединствени студијски програм.
– Данас, напретком саме технологије и медицине, не може се искључити ни информатика из медицине која се узима за рану дијагностику пацијената, као и машинство, што се тиче нано наука и технологија, развојем разних имплантата у стоматологији, ортопедији, код кардиоваскуларних обољења – рекао је Поповић новинарима у Источном Сарајеву.
Када је ријеч о студентима електротехнике који би уписивали овај студијски програм, он је истакао да би они стекли нова знања која се односе на анализу сигнала и система, информатике, база података које се примијењују у медицини, ради превентивне и трајне дијагностике.
Декан Медицинског факултета у Фочи Дејан Бокоњић нагласио је да је потреба за овим студијским програмом велика, да ће бити интересантно, а за професоре донекле и узбудљиво, јер је ријеч о заједничком раду три професије.
Према његовим ријечима, овакви програми увелико постоје широм Европе и свијета, добро функционишу, а запошљавање кандидата који завршавају ове докторске студије је добро.
– За медицинску струку ово је јако значајно. У ери смо дигитализације, информатичке револуције, тако да су љекарима потребна мало другачија знања осим медицине, основе инжењерства – рекао је Бокоњић.
Он је појаснио да би на првој години овог студијског програма кандидати који су доктори имали основне инжењерске предмете, како би стекли основна знања, док ће инжењери који уписују ове докторске студије, имати озбиљан програм упознавања са анатомијом и физиологијом човјека.
– Зависно од тога шта кандидат изабере, да ли ће се више окренути ка електротехници, машинству или медицини, зависиће у којој лабораторији ће највише времена проводити – рекао је Бокоњић и додао да ће се матични студији изводити на Електротехничком факултету, који је и главни организатор овог студијског програма, док су друга два факултета суорганизатори.
Он је рекао да ће комисије бити мултидисциплинарне, те истакао да би се могли добити кандидати који ће се лако запослити у болницама, клиничким центрима, гдје год има одређених врста апарата који се користе у медицини.
– Оно што је нама посебно битно, то је проналазак одређених технолошких рјешења, али и бољих, за употребу одређених апарата у медицини – нагласио је декан Медицинског факултета.
Декан Машинског факултета Милија Краишник рекао је да овај студијски програм тражи знања и одговоре на комплексна питања која су у вези са медицином, здравственом његом, стоматологијом, фармацијом, а све са аспекта инжењерства – машинства или електротехнике.
– Машински факултет даће допринос развоју и реализацију овог студијског програма – рекао је Краишник, те истакао да су наставне дисциплине које ће се реализовати у оквиру овог програма, а односе се на овај факултет – биоматеријали, бимеханика и дио који се односи на употребу роботских система у медицини, са аспекта кинематике.
Према његовим ријечима, Машински факултет жели да допринесе и у предмету аутоматизације медицинских инструмената, односно уређаја који се користе за различите захвате у медицини, али и подручју пројекатовања медицинских инструмената, селекцији и избору биоматеријала.
Извор: Катера/Срна
