Комитет УНЕСКО-а, који чини 21 земља чланица, на престижну Листу свјетске баштине уврстио је стећке на подручју БиХ, Хрватске, Црне Горе и Србије.
За упис на Листу свјетске баштине предложено је 30 некропола, од тога 22 из БиХ, по три из Црне Горе и Србије, те двије из Хрватске.
Међу уврштеним некрополама из БиХ нашло се Историјско подручје-Некропола са стећцима на локалитету Мрамор (Црквина) у Врбици код Фоче, које је иначе државни национални споменик.
На овом локалитету који се налази надомак села Челебићи смјештена је некропола са 211 споменика, од којих су три касноантичке плоче, једна римска ара, двије средњовјековне плоче, 129 сандука, два сљемењака и 74 стећка недефинисаног облика. Коначан број стећака, форми и украса није утврђен.
БиХ, иначе, има највећи број стећака – приближно 60.000, у Хрватској их је близу 4.400, у Црној Гори 3.500 и у Србији 4.100.
Још у новембру 2009. године БиХ, Србија, Црна Гора и Хрватска одлучиле су да заједнички почну рад на изради номинацијског документа да би ти јединствени споменици постали дио свјетске баштине. За нешто више од пет година припремљен је номинацијски документ којим је детаљно представљено културно добро које је номиновано.
Назив номинације је “Стећци – средњовјековни надгробни споменици”.
На основу расположивих података, може се тврдити да се ови споменици појављују од друге половине 12. вијека, да њихова прва фаза траје и кроз 13. вијек, а интензивно су прављени и украшавани у 14. и 15. вијеку. У 16. вијеку ова врста умјетности постепено је нестала.
